Nešto potpuno drugačije – Jog

imagesJog se nalazio u uskom hodniku koji je vodio uzbrdo, kad ču još neke zvuke. Ovo nisu ljudi. U pitanju je neka životinja. Začu se besna rika zveri a onda tišina. Neka mačka izgleda. U ovim krajevima ima sabljastih tigrova koliko znam. Jog požuri napred. Prvi put od kad je ušao u pećinu nije mu trebala tišina. Družina ispred njega je bila zaokupljena prečim problemima, a on je po zvuku čak mogao da oceni na kolikoj su udaljenosti.

Rika životinja ispred polu-orka se čula opet. Ima ih još. I to nekoliko. Iznenada, u kratkom razmaku tri praska odjeknuše kroz hodnik. Rika i režanje džinovskih mačaka prestade. Brzi su, one dve čarobnice bi mogle da predstavljaju problem.

Nije mu trebalo mnogo da smisli strategiju. Kao cenjena jarlova uhoda, Jog ima bogato iskustvo u borbi sa brojčano nadmoćnim neprijateljem. Šta nameravaju ne znam, ali valjalo bi ih zaustaviti pre nego što stignu do zmajeva, za svaki slučaj. Odavno je naučio da moguću opasnost prvo treba zaustaviti, a tek onda postavljati pitanja. Nakon kratkog razmatranja, jedino moguće rešenje nametnulo se samo. Savršeno bi  bilo kad bi neko preživeo za ispitivanje ali na to ne smem da računam. Hmm. Jog pogleda u pregrade svog ruksaka i izvadi gotovo praznu bočicu bez ikakvih oznaka. Sranje, neće biti za sve. Tri strele najviše. Čarobnice i onaj sa dugačkim lukom. Polu-ork uze tri strele i nakapa tečnost iz bočice na vrhove. Posle jednog dodira ovoga i medvedrog bi se oduzeo na barem pola časa.

Čim su strele bile pripremljene, Jog nastavi kroz pećinu. Znao je da promašaj samo jedne od njih znači njegovu gotovo sigurnu smrt. Sa vitezom i grdosijom bi, uz element iznenađenja, imao dobrih izgleda ali ne ako u borbu bude uključena ijedna od čarobnica ili vilenjak sa dugačkim lukom. To nikako ne sme da se desi. Ne smem da promašim. Jarlova prva uhoda ne maši. Jog sa leđa uze svoj kratak luk i pažljivo stavi strelu na njega.

Blizu je. Sigurno nisu daleko, glasovi se čuju sve jasnije. Na podu pećine polu-ork primeti spržene leševe velikih mačaka. Bio sam u pravu, sabljasti tigrovi. Barem jedna od čarobnica je vraški dobra.

Par koraka dalje, Jog začu pucketanje kostiju pod svojim stopalima. Jebem ti sve.

Tišina!“ uzviknu neko. Zatim glasovi ispred prestaše da se čuju.

Jog se pokoleba na par trenutaka. Ali više nije imao izbora. Potrča napred. Sad je već pravio preveliku buku.

Strela je bila napeta u luku. Jog primeti obrise ispred sebe, ukopa se u mestu i ispruži ruku kojom je držao luk.

Čarobnice prvo.

Ja nikad ne mašim.

Prva strela je poletela. Polu-ork nije obraćao pažnju na nju i već je napeo drugu. Zatvori oči i odape strelu tamo gde je mislio da se druga čarobnica nalazi.

Jog nikad ne maši.

Otvori oči. Obe čarobnice su padale na zemlju. Vilenjak sa lukom ga je do sad primetio i nišanio.

Neće. Ne sad.

Treća strela polete i pogodi vilenjaka pravo u srce. Jog baci luk i potrča ka Ser Edrovu. U trku se uhvatio za balčak svog svog skimitara, i u trenu ga izvuče.

U tom trenutku se Ser Edrov i grdosija pogledaše. Edrov klimnu glavom i okrenu se ka polu-orku. Grdosija potrča na drugu stranu i nakon par džinovskih koraka zađe za ćošak.

Jog se zbuni na trenutak. Ukopao se u mestu ponovo na delić sekunde. Šta kog…? Brzo se trgnu i nastavi trk.

Mač Ser Edrova i Jogov skimitar sudariše se u vazduhu. Jog pokuša da ga brzim pokretom udari u bok. Edrov je uspešno parirao. Sledeći udarac gađao je u vitezov vrat. Još jedan blok. Ipak, nespreman vitez ostavio je otvoren gard i bio je postavljen u veoma lošem i nesigurnom stavu. Jog iskoristi to i udari ga čizmom po cevanici, približavajući svoje lice opasno blizu vitezovom maču.

Ja ili on.

Edrov izgubi ravnotežu i usredsređenost na delić trenutka, ali to je bilo više nego dovoljno. Reskiranje se isplatio. Brz okret iz zgloba, i Jogova lagana sablja odseče vitezovu ruku u laktu.

Užasan, bolni krik.

Mač zvečeći udari o pod.

Edrov pade na kolena, držeći se za ruku. Bilo mu je jasno da nema više nikakve šanse. Jog ga čizmom gurnu na zemlju.

Ti si onaj polu-ork iz Belikraja? Lepa osveta za par uvreda, zar ne?“, kroz bolnu grimasu primeti Ser Edrov.

Tišina. Sad ja postavljam pitanja“, hladno odgovori Jog. Dobro je da sam nekoga uspeo da uhvatim živog. „Ko si ti i kakvim dobrom si došao na Sever“, upita viteza kezeći se.

Moje ime znaš bitango, ali ja tvoje ne znam. A šta radim ovde je moja stvar.“ Edrov je odgovarao bez teatralnosti koja ga je krasila u Jarunovoj gostionici.

Sve što trebaš da znaš je da sam u službi jarla Dača i da bi ti bilo bolje da kreneš da odgovaraš na pitanja.“ Rekavši ovo, Jog zgazi viteza na ono šta mu je ostalo od desne ruke.

Edrov vrisnu od bola.

Uhoda iz Brazgrada znači? I bilo bi čudno da je običan razbojnik ovako razbio moju družinu.“

Jog ga zgazi ponovo. „Kušaš moje strpljenje.“

Dobro, dobro, polako.“ Edrov obrisa levom rukom znoj sa čela. Zatim se iskezi. „A šta ti uopšte znaš o meni?“

Sekund kasnije Edrov kriknu od jakog udarca između nogu.

Rekoh da sam na granici strpljenja. Mogao bih da ti seckam ud po ud satima pre nego što iskrvariš. Pevaj.“

Došli smo po zmajeve. Toliko znaš. Šta može da se radi sa zmajevima sam zaključi, ako to nije previše za jednog polu-orka.“

Edrov još jednom kriknu nakon ponovljenog udarca na isto mesto.

Polu-ork se zamislio. Zmajevi. Hmm. Nemoguće ih je kontrolisati, oni se jako brzo prilagođavaju na magije. Ne. Uostalom, to mu je propalo, čarobnice su mrtve, Da je to u pitanju propevao bi već. Prodaja je uvek mogućnost, svi delovi zmajevog tela su na ceni. Ne. Nemoguće. Nisu mogli da znaju za njih toliko rano. Jog je tokom dana već prošao sve ove mogućnosti u glavi. Nijedna mu nije zvučala verovatno. Osim ako… Ne. To sigurno nije moguće.

Edrov se opet iskezi, samozadovoljno. Primetio je Jogovo lice i grimasu koja je odavala nevericu. „Vidim upoznat si sa narodskim pričama. Drevnim pričama.“

To je nemoguće. Prošlo je toliko vremena. To su samo glasine.“

Dete koje je preživelo dobilo je potomstvo. Naslednik se vratio da uzme šta mu je oteto. Tvoj debeli jarl će sigurno to naći za zanimljivo.“ Edrov je izgledao zadovoljno. Previše zadovoljno.

I da ti poverujem u to, kako ste znali da će zmajevi biti ovde? Dug je put iz Kraznimira“, upita Jog sa iskrenom radoznalošću.

Imali smo svoje načine“, prkosno odgovori Edrov, nespreman da otkriva sve svoje tajne.

Jog mu zgazi patrljak desne ruke.

Kralj Severa ima načina za sve bedna gnjido“, kroz skupljene usne odgovori Edrov.

Ti živ izaći iz ovog brloga nećeš, bio neki zamišljeni kralj ili ne“, hladno odgovori Jog.

Edrov se zacereka. U tom trenutku se začu zastrašujući urlik nekih životinja. Zmajevi. Ovo mora da su zmajevi. Glasan prasak se prolomi kroz vazduh. Šta kog… Životinja kriknu od bola tako da se Jogu kosti slediše. Tlo je podrhtalo kad je ogromna telesina udarila u zemlju. Polu-ork potrča ka izlazu iz pećine, koji se nalazio svega par hvati nakon skretanja ulevo. Dok je Jog trčao čulo se siktanje drugog zmaja. Po izlasku iz pećine pred Jogom se prolomi pogled na Bespuće. Ogromna ravnica bez kraja pokrivena šumom. Levo od njega, na manjem usponu, ležalo je telo zmaja. Ovaj je mrtav. Nekoliko hvati ispred se nalazio ponor. Polu-ork priđe da izvidi šta se dešava, i u tom trenutku iz ponora izlete drugi zmaj.

Sranje.

Džinovski gmizavac je bio sivkasto-plave boje, od glave pa do vrha repa prekriven rogovima i bodljama. Zmajev rep se završavao sa nekoliko bodlji dužine dvoručnog mača, ništa manje oštrih. Ispod koščatih obrva virele su sjajne žute oči. Oči koje su zračile nešto što Jog nije mogao da opiše.

Polu-ork ustuknu par koraka. Retko kad mu se dešavalo da ne zna šta da radi, da nema odgovor na priliku pred sobom.

Zmaj se uzdignu u nebo. Jog je tek tad primetio da se neko nalazi na leđima zveri. Grdosija? On ga jaše? Šta se ovo dešava? Zmaj još jednom glasno urliknu, a onda uzlete još više. Jog ga je izgubio iz vida kad je zašao za vrhove Razjevara i odleteo na zapad.

Zbunjeni polu-ork brzo potrča nazad u pećinu. Edrov je još uvek ležao na podu i cerekao se. „Sad razumeš, bedna gnjido?“

Onaj grmalj? On je potomak?“, zaprepašćeno upita Jog, još uvek pod utiskom prizora kom je prisustvovao.

Da. Nadam se da si se poklonio pred Gordovidom, svojim zakonitim kraljem.“ Edrov se samozadovoljno isceri.

Kralj Severa ne postoji već pokoljenjima i neće ga ni biti“, u neverici odvrati Jog.

Kada je Severslavsko kraljevstvo, jedno od najuglednijih i najmoćnijih svog vremena, palo u krvavom bratoubilačkom ratu cela kraljevska porodica je brutalno ubijena i njihova tela su mesecima paradirana širom bivše države. Priče o mladom kraljeviću, Detetu koje je preživelo, do danas su bile samo glasine, seoske legende.

Mnogi su sebe pokušavali da prozovu kraljem Severa. Neki su se pozivali i na krv Slavmara. Nijedan nije uspeo da se popne na Presto Severa. Jarlovi to nikad neće dozvoliti.“

Tokom tri veka od pada Rastislava Nejakog, poslednjeg Slavmara i severslavskog kralja, mnogi jarlovi i navodni potomci Deteta koje je preživelo pokušavali su da se prozovu kraljem Severa. Na svom zamišljenom prestolu, niko nije preživeo duže od nekoliko sedmica. Jedina stvar u stanju da ujedini jarlove Severa je neko ko želi da im skine krune sa glave.

Nijedan nije u ruci držao Torsimirov čekić“, vitez se još uvek smeškao, uprkos patrljku koji je sve više krvario.

Na licu polu-orka se nalazila neka mešavina straha i poteškoće da poveruje u sve šta čuje.

I sam dobro znaš zašto smo došli po zmajeve. Još samo da prihvatiš stvarnost, dobri moj polu-orče.“ Edrov je postajao pomalo nestrpljiv. Bol tamo gde mu se nekad nalazila podlaktica nije bio nimalo prijatan.

Torsimirov čekić može da se iskuje ponovo samo uz pomoć zmajeve vatre.“ Jog izgovori ovu misao naglas.

Edrov se zacereka ponovo. „Eto, vidiš kako znaš.“

Ako postoji najmanja mogućnost da je ovo tačno, ne smem da izgubim više ni trena.

Ti znaš da ne mogu da te ostavim u životu. Sve i da želim, jarlov zakon je jasan prema zaverenicima“, bezosećajno odgovori Jog, gledajući Edrova u oči. Nasmeja se kiselo, zadovoljan što mu se proračunatost vratila, makar na kratko.

Ja sam svoju vitešku dužnost obavio i verno služio svog gospodara. Red je da do kraja života vidim bar jednog polu-orka koji ima dovoljno viteške časti da uradi isto.“ Edrov je imao bolnu grimasu ali nije izgledao previše uplašeno.

Ovaj čovek stvarno veruje u ono šta priča. On je bio spreman na smrt od početka. Jog kleknu i prinese svoj oštri skimitar vitezovim grudima.

Znaj samo jedno, jarlov slugo. Kralj Severa će biti milostiv prema svakome ko klekne pred njim. Tvoja uloga nije zapisana u kamenu. Još uvek nije.“ Edrov ućuta i krenu mu krv na usta. Polu-orka vitezove reči nisu pokolebale. Kratak ubod oštrom sabljom u srce bio je dovoljan.

Jog ustade. Osećao je čudnu prazninu. Nakon događaja u gostionici mislio je da će mu biti zadovoljstvo da ubije Ser Edrova. Bez mnogo razmišljanja, pojuri je ka izlazu iz Kratovog prolaza.

Jarl Dač mora biti obavešten o svemu što pre. Do Brazgrada ima gotovo deset dana jahanja. Neću stići na vreme. Ruševine Vetrepolja, nekadašnje prestonice Severslavskog kraljevstva, su dosta južnije, čak verovatno i udaljenije od Brazgrada. Ipak put ka jugu je mnogo bolji, tamo može da se stigne za gotovo isto vreme kao do prestonice. Gordovid se gotovo sigurno uputio ka ruševinama. Ali on je na zmaju. Biće tamo mnogo ranije.

Polu-ork je znao da nema vremena za gubljenje, Gordovid mora da bude zaustavljen a vremena za obaveštavanje jarla nema. Ako bude našao dobru priliku možda iz nekog sela uz put uspe da pošalje pticu sa vestima.

Kobila je još uvek čekala privezana ispred ulaza u Kratov prolaz. Dobro je, niko nije došao još. Jog je uzjaha i u galopu se sjuri niz drum.

Tvoja uloga nije zapisana u kamenu.

Poslednje reči Ser Edrova odzvanjale su mu kroz glavu bez prestanka.

Uloga nije zapisana.

Ostali tekstovi:

Jog

Kirgen

Elorana

Iskra

Vukvid

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *